Српске народне умотворине са Косова и Метохије на страницама ,,Цариградског гласника"

Лист Цариградски гласник излазио је недељно у Цариграду од 1895. до 1909. године (с прекидом током 1907). Упркос томе што се због цензуре о политици и социјалним питањима није смело писати, Цариградски гласник је много учинио на плану развоја културе и буђења националне свести и отпора српског народа. У њему су објављиване разне вести из јавног и верског живота, просвете и школства Срба у Турској. Уз то, лист је доносио грађу из народног живота и обичаја, а објављиване су и народне умотворине с Косова и Метохије и из Старе Србије. У Цариградском гласнику су штампани записи разних песничких и прозних усмених врста.  Највреднији сакупqачи били су српски учитељи и свештеници. У погледу жанра преовлађују лирске песме, а има и балада, прозних врста и кратких говорних облика. У књизи Владимира Бована Српске народне умотворине са Косова и Метохије на страницама Цариградског гласника, записи су сабрани на једном месту. Бован је умотворине систематизовао онако како је то чинио у својим досадашњим издањима, по врстама: лирске песме (обредне, обичајне, верске, посленичке, љубавне, породичне, родољубиве), епске песме (приповедне: новелистичке), приповетке (приче о животињама, легенде, новеле, шаqиве приче), говорне творевине (пословице, загонетке, бројанице). Књига је пропраћена информативним предговором и прилозима: напоменама о изворима, сакупљачима и варијантама, списковима скраћеница и записивача, речником мање познатих речи и регистрима . Будући да је Цариградски гласник одавно постао библиотечка реткост, добро је и корисно што ће умотворине објављене у овом листу постати приступачне научној и широј јавности. Ова књига представља леп допринос српској култури, као и прилику да се поново открију лепота и вредност народних песама и приповедака с Косова и Метохије.