ОБНОВА ЦРКВЕ САМОДРЕЖЕ 1928-1932

ПРОСЛОВ Пошло се трагом казивања младе племените србкиње, Александре Нинковић Ташић, када је у једној од својих надахнутих беседа о Михаилу Пупину рекла: Пупин је помогао и обнову цркве Самодреже... Ишло се и трагало на много страна. Наилазило се на бројне путоказе, од Тодора Станковића, конзула Краљевине Србије у Приштини до разнихтрагова спорадично објављених у публикацијама. Велику помоћ, нетражећи накнаде, напротив, пружили су нам: Градска библиотека ,,Владислав Петковић Дис” Чачак, Народна библиотека ,,Вук Караџић” из Крагујевца и Центар за културу и библиотека из Кнића. Дошло се до ове публикације коју читаоцима дајемо на увид, штампану у ограниченом тиражу, толико се могло, а учинићемо ову причу о Завету, о Сну, о Подвигу, доступном преко интернета, бесплатно. Из књиге се може видети подоста: величина србског тријумфа над вишевековном окупацијом, и србска надахнута прегнућа, полети србске заблуде и стравичне трагедије са југословенском државом... из чијих се остатака, сем Србије и Српске,шаље убојна сила против заштитнице Словена,Мајке Русије. Књига је први и последњи пут штампана 1938. године у тада владајућем ,,југо” идеолошком стилу. Многа презимена и имена из ове књиге ,,титоисти” су затрли и за многа се потрудили да се не запамте. Овога Лета Господњег, 2022-ог, после 90 година од велике обнове, света Србска црква Самодрежа још стоји на мапи, и на ,,ногама” је сиротица, оскрнављена, у смећу споља и изнутра, под окупацијом квази НАТО творевине, недоступна, у окружењу не без смртне опасности за Србина посетиоца, за србског ђака или студента... О Видовдану ЛГ 2022. З. Ђорђевић